Ovo ovde nisu strofe za ljigave i loše,
Već za moje što se bore, diskretne heroje.
Za obične likove, iskrene i dobre,
Što ne nameću se mnogo, ali neće da se sklone.
Jer kada brod tone uvek prvo pale miševi,
A kapetani iskusni, na druge će misliti.
Život zna da bude titanik, usamljenik, izgnanik,
Tad rađaju se Titani, u nevolji istrajni.
Ovo ovde nisu koske za klince da se lože,
Poruke proste da gluposti se množe.
Nema jeftine proze, loših tripova što voze,
Prvo zvuče dobro, a onda završe k'o problem.
Ovo ovde sve je lično, mi ne prodajemo priče.
Kompleks ne veličam, već stvari što su bitne.
Ovde ima rima svima klincima za primer,
Za sve usijane glave, da se ohlade i smire.

Refren:
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Što uporno se trude da sutra bolje bude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Što uporno se trude da sutra bolje bude!

Za sve moje ljude mnogo ljute i brze,
Što kad naiđu muke ne mogu da izdrže.
Film im lako pukne, lakše druge mrze,
Pa se muče i čude, što snovi su pod ključem.
Klinac lako sluđen, iz tripa "bolje tuđe",
Misli da je mator, a iz filma "rođen juče".
Pogrešno si učen, jak si samo u gomili,
Lako je zgutati i popiti, slabijeg izlomiti.
Nemaš kome da se obratiš, pravi primer potraži,
Jer sutra brzo dolazi, treba čovek postati.
Nestali su kodeksi, ostali su kompleksi.
Pobede su porazi, a ishodi su potresni.
Zato, stani malo, razmisli, šta ceš time postići.
Ako ne znaš sam, ova pesma nek ti objasni.
Ona je za snove, za sve ljude moje,
Što uporno se trude da sutra bolje bude!

Refren:
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Sto uporno se trude da sutra bolje bude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Sto uporno se trude da sutra bolje bude!

Za sve moje ljude što pošteno se trude,
Hodaju, ne puze da bi postigli uspeh.
Za sve što se muče, što rano se bude,
Rada poslove trule da bi plaćali račune.
I za sve one druge što razna sranja trpe,
Al' ne prave kompromise da kraj sa krajem skrpe,
Za sve vama lude, što smatrate za glupe,
Al' im zavidite uvek što ne polažu račune.
Nas ne mogu da kupe, jer sve radimo srcem,
I na kvarno kad nas buše, mi im pokažemo zube.
Oni lažne priče nude za sve moje ljude,
Koji stvorili su svet u koji neće da ih puste.
Koji podneće i žrtve za snove, makar puste,
A mi stojimo uz njih da se glas o njima čuje.
Ne damo da uguše naše male pobune,
Mi rastemo u divove do konačne pobede!

Refren:
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Što uporno se trude da sutra bolje bude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Za sve, za sve, za sve moje ljude!
Što uporno se trude da sutra bolje bude!